Акредитациони број  A-1-13/26

  XXIV Конгрес Националане асоцијације Србије са међународним учешћем одржан је од 08. до 11. октобра 2026. године у Хотелу „Фонтана“ у Врњачкој Бањи.

Конгрес је отворио Др сц.мед.Небојша Вацић,професор с.с. , председник НАУЗРС  у 15.00 сати у Конгресној сали хотела Фонтана.

• У 15 сати 10.2026.год. почео је са радом XXIV Конгрес Националане асоцијације Србије Пленарним радом: „Ризици на радним местима здравствених радника“ Проф. др Јовица Јовановић, Медицински факултет универзитета у Нишу,ЗЗЗР Ниш
• У 10 сати 10.2026.год. почео је Пленарни рад са темом –„ Остеопороза: Препознати ризик, сачувати покретљивост“, Др сци.мед. Јелена Јовановић, Одсек за медицинске студије,Топличка академија струковних студија Прокупље, Поликлиника „Naissa“ Ниш
• У 15 сати 05.2026.год. почео је Пленарни рад са темом – „Вулводиниа“ Прим. др Александар Адамовић, Завод за кожне и венеричне болести Београд
• У 10 сати 10.2026.год. почео је Пленарни рад са темом –„ Налаз увећане лимфне жлезде у клиничкој пракси“ Доц. Др Ненад Говедаревић, Медицински факултет универзитета у Нишу, УКЦ Ниш
• У 15 сати 05.2026.год. почео је Пленарни рад са темом – „Организација рада у поливалентној патронажној служби“ Др сци. мед Небојша Вацић, проф. Сс Одсек за медицинске студије, Топличка академија СС Прокупље

Отварању су присуствовали:  представници здравствених радника Републике Српске, представници здравствених радника Републике Северне Македоније представници удружења здравствених радника Црне Горе као и представници здравствених радника Бугарске, представници удружења здравствених радника Србије, представници Српског лекарског друштва, директори здравствених установа из Крагујевца, Ниша, Пожаревца, Алексинца, Београда, Краљева, Ражња, Тополе и др.

• 08.10.2026. године, након завршеног пленарног предавања радило се у свим салама и то од 16:30 до 18:00 сати. Радиле су следеће секција- друштва: Друштво бабица и гинеколошко акушерских сестара НАУЗР Србије, Друштво фармацеутских техничара НАУЗР Србије, поливалетна патронажа, секција медицине рада, ОРЛ секција и Хематоонколошка секција.

Присутно- 63 слушаоца

• 09.10.2026. године у 10.00 је презентовано пленарно предавање за све учеснике, по завршеном пленарном предавању радило се у свим салама и то преподне до 13,00 сати и поподне од 16:00 до 19:00 сати. Радиле су следеће секција- Друштво санитарно – еколошких инжињера и техничара и Друштво дијететичара – нутрициониста НАУЗР Србије, секција педијатријских сестара, секција стоматолошких сестара,  Друштво физио и радних терапеута НАУЗР Србије, Секција интентивне неге, анестезије и реанимације, секција сестара у ортопедији и секција опште медицине.

присутно – 229 слушаоца

• 10.2026 године у 10.00 је презентовано пленарно предавање, након пленарниог предавања радило се у свим салама и то преподне до 13 сати и поподне од 16:00 до 19:00 сати. Радиле су следеће секције: Интернистичка са ендокринолошком, Друштво струковних  медицинских радиолога и радиолошких техничарa НАУЗР Србије, пнеумофизиолошка секција, дерматовенеролошка са инфектолошком секција, психијатријска секција, неуролошка секција, секција сестара и техничара у рехабилитацији, секција хирушких сестара и инструментара, секције нефрологије и урологије, офтамолошка секција, Друштво лабораторијских тех.и тех.  и секција кућног лечења.

Присутно- 271 слушаоц

Стручни радови са примерима из праксе презентовани  у сесијама укупно 169 усмених и постер презентација укупно 19. Стручна саопштења и постер презентације  су начин размене искустава и пут учења и ширења знања. Након презентација на сесијама доношени су закључци из дискусија, како можемо у највећој мери унапредити квалитет нашег рада пружањем услуга у здравственој нези и рехабилитацији оболелих. Радна председништва на планумима и сесијама су професионално пратили рад конгреса.

На Конгресу је радило 7 Друштава и 21 секцијa. Укупно је било 15 сесија, дужине 30 сати. Просечна посећеност по сесији је 37.53 учесника Конгреса. Просечна оцена учесника Конгреса, по евалуационим листама је 4,97.

Укупно регистрованих учесника XXI Конгреса Националне Асоцијације удружења здравствених радника Србије је – 573

Затварање конгреса је било 11.10.2026  године у 10 сати, и донети су следећи ЗАКЉУЧЦИ:

 ЗАКЉУЧЦИ:

1. Предлог закључка: Потребно је хитно успоставити обавезне, континуиране едукативне програме и мере усмерене на заштиту здравља медицинских сестара и техничара свих профила. Ове мере су кључне за превенцију професионалних обољења и синдрома сагоревања на послу (burnout), што директно утиче на смањење стопе боловања, задржавање кадра у систему и спречавање стручних грешака у раду са пацијентима. Како ово спровести кроз регулативу: Предлаже се Министарству здравља да, у сарадњи са Институтом за медицину рада, иницира измене подзаконских аката који дефинишу спецификацију безбедног радног окружења у здравственим установама, те да кроз програме КМЕ (Континуиране медицинске едукације) уведе обавезне модуле за управљање стресом и ергономију у сестринству.
2. Предлог закључка: Квалитет пружања здравствене заштите на свим нивоима (примарни, секундарни и терцијарни) директно зависи од броја извршилаца у непосредној нези. Неопходно је системско улагање у сестринску професију кроз планско и континуирано увећање броја запослених, како би се смањио притисак на постојећи кадар и омогућило пацијентима да добију пуну, благовремену и стандардизовану здравствену услугу. Како ово спровести кроз регулативу: Захтева се ревизија актуелног Правилника о ближим условима за обављање здравствене делатности у погледу кадра, као и измена Кадровског плана за здравствене установе који доноси Министарство здравља, ради усклађивања броја сестара по глави становника, односно по болничкој постељи, са стварним потребама савремене медицине.
3. Реформа поливалентне патронажне службе према географским и демографским специфичностима територије:Предлог закључка: Као прва и кључна карика у превентивном здравственом систему, поливалентна патронажна сестра тренутно сноси неодржив обим посла. Постојећи норматив од једне више/струковне медицинске сестре на 5.000 становника је превелик и угрожава квалитет и дужину трајања кућних посета. Да би се омогућила адекватна заштита рањивих група (породиље, новорођенчад, хронични болесници), број посета мора бити прилагођен терену. За рурална и разуђена подручја општина, оптималан и безбедан број износи 5 посета дневно, док у густо насељеним срединама максималан број износи 6 посета дневно. Како ово спровести кроз регулативу: Захтева се хитна измена Уредбе о Плану мреже здравствених установа и пратећих норматива Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, како би се у законску дефиницију норматива убацио критеријум разуђености територије и руралности општине, уместо досадашњег крутог и искључиво бројчаног модела (1 сестра на 5.000 људи).
4. Предлог закључка: Да би здравствени систем могао адекватно да одговори на демографске промене, пораст хроничних масовних обољења и технолошки напредак, неопходно је континуирано улагање у формално високо образовање и специјалистичко усавршавање медицинских сестара. Напредна сестринска пракса и образовање су кључни фактори за обликовање будућности здравствене неге и ефикасност целог система.

Како ово спровести кроз регулативу: Предлаже се усклађивање са релевантним одредбама Закона о здравственој заштити (област стручног усавршавања) и доношење националне стратегије која признаје и законски верификује високе струковне специјализације у сестринству унутар самог система пружања услуга (клиничка пракса), а не само на папиру.

 ПРЕДСЕДНИК

Националне Асоцијације удружења здравствених радника Србије

Др сц.мед  НЕБОЈША ВАЦИЋ, проф.с.с.