ИЗВЕШТАЈ СА 15 КОНГРЕСА НАЦИОНАЛНЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ УДРУЖЕЊА ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА СРБИЈЕ са међународним учешћем (Акредитациони бр. Д-1-587/21) за здравствене раднике са територије Републике Србије.
Конгрес је одржан у Врњачкој Бањи од 18.05.2022. до 22.05.2022. године. Радило се по сесијама у 3 Конгресне сале Хотела Бреза
Конгрес је почео са радом 18.05.2022. године у 17,00 сати ,у Конгресној сали Хотела Бреза где је и отворен 15 КОНГРЕС НАЦИОНАЛНЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ УДРУЖЕЊА ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА СРБИЈЕ.
У 18 сати почео је Пленарни рад са темом – Тема: Орално здравље становништва у Србији
Предавач: Проф. др Ранко Голијанин, Завод за стоматологију Крагујевац
Отварању су присуствовали представници здравствених радника Републике Српске, представници удружења здравствених радника Црне Горе као и представници здравствених радника Бугарске, представници удружења здравствених радника Србије, представници Српског лекарског друштва, директори здравствених установа из Крагујевца, Ниша, Пожаревца, Краљева, Тополе и др.
19.05.2022. године радило се у свим салама и то преподне од 10,00 до 13,30 сати и поподне од 15,00 до 19,30 сати. Радила су следећа секције ДМСТБС : Педијатријска секција,секција опште медицине, секција кућне неге,психијатријска секција,секција сестара и техничара у рехабилитацији и секција сестара у ортопедији,секција ургентне медицине,секција сестара интезивне неге, анестезије и реанимације,секција стоматолошких сестара,дерматовенеролошка са инфектолошком секцијом
– присутно 280 учесника Конгреса
20.05.2022. године радило се у свим салама и то преподне од 10,00 до 13,00 сати и поподне од 14,00 до 17 сати. Радила су следећа Друштва и секције:
Секција медицина рада, хематоонколошка секција, Друштво санитарно еколошких инжињера и техничара и Друштво дијететичара-нутрициониста, Друштво лабораторијских технолога и техничара, Друштво физио и радних терапеута, пнеумофтизиолошка секција,трансфузиолошка секција,офталмолошка секција и ОРЛ секција
-присутно 250 учесника Конгреса
21.05.2022. године радило се у свим салама и то преподне од 10,00 до 13 сати и поподне од 15 до 19 сати. Радиле су следеће секције и Друштва: секција гинеколошко акушерских сестара и бабица, неуролошка секција, интернистичка секција са ендокринолошком и секција студената здравствене струке
Укупно је присуствовало сесијама 259 учесника Конгреса.
На Конгресу је радило 8 Друштава и 24 секција . Укупно је било 32 сесија, дужине 88 сати и 40 минута, што просечно износи 2 сата и 46 минута по сесији. Укупна сатница Едукативнх семинара и Округлих столова је 37 сати ,а Стручна саопштења су била у трајању од 47 сати и 15 минута . Просечна посећеност по сесији је 58,1 учесника Конгреса. Просечна оцена учесника Конгреса, по евалуационим листама је 4,91
Укупно регистрованих учесника 14 Конгреса Националне Асоцијације удружења здравствених радника Србије је –711
Затварање конгреса је било 22.05.2022 године у 10 сати, и донети су следећи ЗАКЉУЧЦИ:
ЗАКЉУЧЦИ:
1. Сматрамо да више није само молба већ да је неопходно улагање у сестринску професију, у циљу унапређења образовања и увећања броја запослених из референтних образовних институција за школовање медицинских сестара како би се очувао и унапредио ниво квалитета у пружању здравствених услуга. Апелујемо да је улагањем у струку медицинских сестара можемо унапредити здравље становништва Републике Србије.
2. Стрес на послу је један од најраспрострањенијих здравствених проблема данашњице. Светска здравствена организација је још пре скоро две деценије прогласила га светском епидемијом, а нису ретки ни медији који га проглашавају кугом 21. века. Нажалост данас у време пандемије последње две године, постао је знатно изражен проблем сагоревања на послу на свим нивоима здравствене заштите и свих профила здравствених радника. Синдром добија облик мобинг окидача препознат међу здравственим радницима.
Предлог је сагледавање могућности рехабилитације медицинских сестара и здравствених техничара, тако што би се на нивоу установа направили тимови који би спровели анкете и израдили предлоге мера. А док би се на нивоу Министарства здравља сагледала могућност формирања Стручног тима који би се бавио овим евидентним проблемом.
3. Oсећај корисности на послу повећава зарада али и остале бенефиције, које запослени добијају као компензацију за свој рад. Системи награђивања могу бити индивидуални (за изузетно залагање, прековремени рад), и групни (тимски и групни бонуси, односно стимулације). Запослени често повезују професионални развој с унапређењем. Поједине установе и поједина радна места, посебно у сектору здравствене заштите, не могу обезбедити хијерархијско напредовање.
Због тога је потребно да се стратегија награђивања базира на подстицању појединаца да унапређење препозна у професионалном и личном развоју, уместо у напредовању у хијерархији према све вишим платним нивоима, зато је неопходно сагледати могућност законске регулативе напред наведеног.
ПРЕДСЕДНИК
Националне Асоцијације удружења здравствених радника Србије
НЕБОЈША ВАЦИЋ